Odgovor je jednostavan, a leži u zakonima fizike: Kojom se grejalicom najbolje ugrejati, a potrošiti najmanje struje?

Postavlja se pitanje – kojom ćemo se grejalicom najbolje ugrejati, a pritom potrošiti najmanje struje?

Odgovor je vrlo jednostavan, a leži u zakonima fizike. Govoreći o grejalicama na struju koje za zagrevanje koriste grejače, sve će grejalice dati potpuno istu količinu topline. Iskoristivost električne energije prilikom pretvaranja u toplotnu energiju je skoro 100%, te će grejalica potrošiti upravo onoliko kilovata koliko je deklarisana. Ovo pravilo ne važi za inverter klima uređaje (toplotne pumpe) koje za utrošenih 1 kW snage mogu dati 3, 4 ili čak preko 5 kW toplotne energije.

Koliko zapravo troši grejalica?

Pravu potrošnju grejalice možete jednostavno izračunati upotrebom vatmetra koji se u prodavnicama može nabaviti za oko 2.000 dinara. Ponekad grejalica ima manja odstupanja i troši nešto manje ili nešto više od deklarisane snage. Takođe, potrošnju možete izmeriti tako što ugasite sve potrošače i upalite samo grejalicu na sat vremena i zapišete stanje brojila pre i nakon merenja. Uzmite u obzir da uređaji u stand-by modu (ugašeni televizor, frižider, wifi ruter) također troše nešto energije, ai ova metoda će vam dati odokativan rezultat potrošnje.

Pretpostavimo da grejalica koju ste nabavili troši tačno onoliko koliko piše na deklaraciji – 2000 W (2 kW). Bez obzira da li je vaša grejalica kalorifer, konvektor, uljni radijator, termoakumulaciona peć – ona će prostoru predati jednaku količinu toplotne energije – 2 kW * 1 h = 2 kWh

Ukoliko grejalicu jačine 2 kW ostavite da radi punim intenzitetom neprekidno sat vremena, ona će potrošiti tačno 2 kWh. Cena električne energije za domaćinstva u Srbiji, za vreme više dnevne tarife, iznosi za zelenu zonu (do 350 KV) 6,9 dinara po kW, za plavu zonu (do 1.600) 10,03, a za crvenu 20,8 dinara po kilovatu. Jednostavnom računicom dolazimo do zaključka da je grejalica za sat vremena potrošila 2 kWh što ćemo platiti od skoro 14 do skoro 50 dinara. Na računu za električnu energiju takođe postoji i fiksna naknada za merno mesto, ali ona ne zavisi od mesečne potrošnje.

Ukoliko grejalicu palite noću, kada je jeftinija struja, koristićete nižu dnevnu tarifu pa ćete cenu kilovatčasa platiti otprilike upola manje (za zelenu zonu cena kilovata je 1,70 noću, za plavu zonu 2,50, a za crvenu  5,20 dinara po kilovatu). Ali noću, dok spavamo nam najčešće nije potrebno grejanje.

Zanimljivo je još istaći da u Srbiji bezmalo 40 odsto domaćinstava potrošnjom gotovo da ne premašuje 350 kilovata i tako plaćaju najnižu cenu kilovata struje.

Akumulacija topline za vreme niže tarife

Jedini način da se uštedi na električnoj energiji potrošenoj za grejanje tradicionalnim grejalicama je akumulacija toplotne energije noću za vreme niže tarife i ispuštanje toplote tokom dana kada nam je grejanje zapravo potrebno. Termoakumulaciona peć jačine 3,5 kW će i dalje trošiti jednako kao i bilo koja druga grejalica iste jačine, ali ona će trošiti „jeftiniju struju“ noću pa će i mesečni račun biti mnogo manji u odnosu na grejalice koje greju danju.

Izolacija – ušteda energije

Bitno je znati kako je najčešći razlog velikim troškovima grejanja upravo loša termička izolacija prostora (nepostojeća ili dotrajala termo fasada), loši, dotrajali prozori i vrata kao i loša ili nepostojeća izolacija krova kuća ili gornjih spratova zgrada. Ulaganjem u kvalitetnu izolaciju objekta smanjujete toplotne gubitke za 40% – 60%. Neizolovani ili loše izolovani objekt gubi velike količine energije pa je potrebno uložiti velike količine energije kako bi se prostor zagrejao, a gašenjem grejanja temperatura u prostoru vrlo brzo opada. S velikim gubicima, svaki je način grejanja skup.

Osećaj toplote

Iako će sve grejalice u prostor preneti jednaku količinu toplotne energije za isti utrošak električne energije, osećaj toplote ne mora da bude isti. Tako će uljni radijator zračenjem postupno zagrevati vazduh i objekte oko sebe, dok će na primer kalorifer prostoriju brzo ispuniti toplim vazduhom. Kvarcna grejalica će infracrvenim zračenjem trenutno zagrejati ljude i objekte u svojoj blizini ali neće zagrejati i vazduh. Takođe, raspoređivanjem grejalica manjih snaga na više strateških mesta (ispod prozora, na severne ili spoljne zidove) daće prijatniji i ravnomerniji osećaj toplote.