Leposava Isaković Milanin je bila srpska arhitektinja, književnica, a bavila se i slikarstvom. Rođena u Kragujevcu, a umrla je 29. septembra 2016. godine u Beogradu.
Rođena je 2. juna 1934. godine u Kragujevcu. Njen otac bio je ugledni građevinski inženjer Milan Jovanović, a majka profesorka Milica. Milan i Milica imali su četvoro dece. Leposava je ime dobila po svojoj baki. Tako se zvala i njena sestra, prvo dete njenih roditelja, ali je umrla od sepse kada je imala samo petnaest dana. Kada se Leposava rodila, Milan i Milica su se opet odlučili baš za to ime. Leposavu su svi uglavnom zvali Lepa, a ona je zaista bila nestvarno lepo dete, a kasnije devojka i žena. Njeno detinjstvo obeležila je velika ljubav koju su joj pružali njeni roditelji. Isto tako, kao akademski obrazovani ljudi, svoju kćerku Leposavu usmeravali su i vaspitavali da je obrazovanje veoma važno u životu, piše Biografija.org.
Ona je u Kragujevcu završila osnovnu školu kao odličan đak, a zatim i Gimnaziju. Potom je odlučila da, na neki način, krene stopama svog oca Milana pa je upisala Arhitektonski fakultet u Beogradu koji je uspešno i završila. Iako se odlučila za arhitekturu, Leposavu je oduvek privlačila književnost. Svoj talenat za pisanje počinje ozbiljnije da razvija od svoje petnaeste godine života.
Tada je počela pisati svoje prve ozbiljnije tekstove. Ta ljubav ju je pratila celi život i tome se istinski posvetila. Književnost i arhitektura Kao inženjer arhitekture Leposava je radila u više domaćih i inostranih firmi. Iako je bila uspešna u ovom poslu, a posebno u polju sajmske arhitekture, ljubav prema književnosti je uvek bila jača. Drama „Naprežem se, al šta vredi“ je njen prvi rad koji je 1972. godine objavljen u magazinu „Scena“. To je bio njen početak, a kasnije je počela da sarađuje pišući za druge časopise kao što su „Savremenik“, „Književnost“, „Politika“, „Čačanski glas“, „Koraci“ i dugi.
S obzirom da se još kao studentkinja arhitekture udala za poznatog književnika Antonija Isakovića, Lepa se često družila sa književnicima i njihovim suprugama. Bila je veoma upućena u svet književnosti, ali nije bila oduševljena njihovim međusobnim odnosima. U jednom intervju je rekla da je sigurna da su mnogi smatrali da Antonije ima „najlepšu i najgluplju“ ženu.
Ona se na to nije obazirala i uvek je iznosila svoje mišljenje. Uz supruga, i ona je pisala svoje romane i kratke priče. Jedan od njih je i knjiga „Šake“ koja je napisana na 148 strana sa mekim povezom. Poznato je kako zbog ovog romana Antonije nije želeo da primi Oktobarsku nagradu za književnost. Smatrao je da je njegova supruga napisala izuzetno dobar roman i da je ona takođe trebala da primi tu nagradu, ali nije.
Mnogi smatraju da je njeno najbolje delo „Život i ono drugo“ koji je objavljen 2012. godine. Izdavač ovog dela je Srpska književna zadruga. Reč je o delu koje je napisala tokom poslednjih godina svog života. Ovaj roman govori, između ostalog, i o stradanju dece u NDH. Prati priču jedne porodice kojoj je u bombardovanju 1941. godine srušena kuća u Beogradu i sele se u Hrvatsku.
Lepa se bavi temema rata i mira, stvarnog i nestvarnog, nevinim žrtvama i zločincima.
Zanimljivo je da je Lepa tokom svoje karijere napisala više filmskih scenarija i drama. Po njenom tekstu snimljen je film „Živana“, a ona je bila i režiser ovog filma. Sa svojim suprugom Antonijem, Lepa je bila član Udruženja književnika Srbije.
Poznato je da su Lepa i Antonije mnogo putovali, proputovali su gotovo celi svet. Sve to bila je inspiracija za neka od dela koje su ostavili a sobom.
Brak sa Antonijem Isakovićem
Kada je imala osamnaest godina prvi put je srela Antonija Isakovića u jednom bioskopu. Lepa je mnogo volela da gleda filmove u bioskopu i redovno je tamo odlazila. Kao izuzetno lepu gimnazijalku, uvek su je puštali na ulazu u bioskop, a ona bi birala prvi red. Seća se da se na tom prikazivanju filma trebao pojaviti i Tito. U jednom trenutku primetila je da je stalno posmatra jedan čovek tokom prikazivanja filma koji je sedeo pored dive Mire Stupice kojoj se Lepa divila.
Nije joj bilo jasno zašto je taj čovek gleda i smeška joj se. Kasnije ga je opet susretala, ali tim susretima nije davala na značaju. S obzirom da je bila jedna od najlepših devojaka tog vremena, u Lepu su mnogi momci bili zaljubljeni.
Jedan od njih bio je i Stole Jankvoić, reditelj. U to vreme bilo je popularno da momci kupe kartu za bioskop devojci koja bi im se svidela, da joj daruju tu kartu i da devojka sedi pored njih u bioskopu da popričaju i bolje se upoznaju. Stole je te karte kupovao za Lepu, ali ona nije želela. Gledala ga je kao drugara, iako je on bio zaljubljen u nju.
Jedne prilike, Stole ju je pozvao da idu u goste kod Antonija Iskavoića, njegovog druga, koji ih je dugo zvao u svoju garsonjeru. Nakon nekoliko meseci, konačno je pristala. Seća se da je u antonijevoj garsonjeri tada jela čokoladice koje su bile na stolu i o kojim je u to vreme mogla samo da sanja.
Te posete su se ponavljale, ali se ništa nije desilo između Antonija i Lepe, iako je bilo sasvim jasno da je on zaljubljen u nju. Inače, Antonije je bio 14 godina stariji od Lepe. Jedne prilike Antonije joj je rekao da je ona tada bila „centar njegove vasione.“
U tom periodu Lepa počinje tajno da piše svoj roman koji je govorio o devojci koja se razbolela od tuberkuloze. Samo malo posle, i sama je obolela od te bolesti. Tada ju je Antonije posetio u bolnici, doneo joj čokoladice koje je volela i buket belih ruža. Posećivao ju je često, a tada su se prvi put poljubili. To je bio prvi Lepin poljubac u životu. Njeno lečenje je potrajalo, a Antonije, koji je u to vreme bio direktor „Nina“, uporno je želeo da je osvoji.
Ona se tokom lečenja zaljubila u jednog mladića i to je rekla Antoniju koji je tada, kako je rekla u jednom intervjuu, pustio suzu i pitao je da li može nastaviti da je posećuje. Kasnije se Lepa zaljubila u njega. Kada je Antonije njenoj porodici rekao da želi da zaprosi njihovu kćerku, nikako im se nije dopala i sama pomisao da će se Lepa udati za književnika. Na kraju su popustili pod uslovom da nemaju decu dok Lepa ne završi fakultet.
Mislila je da više neće moći da ima decu, ali je, na svu sreću, ostala u drugom stanju. Lepa i Antonije dobili su kćerku Milicu. Njihova kćerka je danas poznata glumica Milica Milša koju publika obožava, piše Still Kurir.
