Bivši kik-bokser Nenad Pagonis, gostujući u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, otvorio je dušu i progovorio o najtežim trenucima u svom životu među kojima je borba za život ćerke Tese. "Svakome je svoja životna priča najteža, ali ono što sam ja naučio u svom životu koji je stvarno bio težak je da danas ne bih bio ovo što jesam, da nije bilo tih teških situacija. Ne kaže se za džabe, ono što te ne ubije, ojača te", reči su kojima je počeo svoju životnu priču Nenad.
Nakon velikih uspeha koje je postigao kao profesionalni sportista, Nenad upoznaje svoju sada već bivšu suprugu, koja ostaje trudna, ali nakon porođaja dolazi do njegove druge najveće životne borbe.
"Kada je saznala da je trudna, htela je da abortira, jer smo imali jako turbulentan odnos, ali ja nisam dao. Onda ja nisam hteo, baš nam je bio odnos katastrofa. U jednom momentu smo se konačno dogovorili i počeli normalno da živimo. Imali smo devet meseci predivnog života. Ja sam tada napravio dom iz snova o kome sam ceo život sanjao. Sve što sam zaradio od boksa sam u nju uložio. Ona kreće u bolnicu da se porodi, savršena trudnoća. Čekam 19. januar, sećam se bio sam u nekom moto klubu sa mojim drugarima i čekali smo da mi je jave vesti. Moj drugar je porađao, ginekolog Artur i zove me Artur onako izgubljen, pola deset uveče. Brate, sve je ok. Bilo je malih problema, ali biće sve ok. Beba je morala na intenzivnu, sve je u redu. Odlazim u dečiju bolnicu na intenzivnu i zvonim, izlazi doktorka Vesna Stojanović. Reko primili ste devojčicu Tesu Pagonis, a ona mi kaže: „Gospodine, nemojte puno da očekujete, to dete je rođeno mrtvo, nije disalo i dobilo je ocenu jedan i ima oštećenje mozga sad kada se povratilo, nemojte puno da očekujete“ – ispričao je u dahu Nenad Pagonis.
Odlučujuću bitku za njen život izvojevala je doktorka Stojanović. "Ta doktorka je Tesi spasila život. Stavila je na terapiju hlađenjem, gde su umrtvili sva čula i zalepili joj neke flastere na oči, da mozak odmara. Stavili su je u neku vrstu hibernacije. Taj prvi šok je bio strašan. Tu počinje moja velika borba. U tim trenucima sve ono što sam pravio karijeru, kuću, sve je palo u vodu. To je strašno kada shvatiš da ti se život menja u sekundi, jer ukoliko preživi, imaćeš dete sa posebnim potrebama. Kakva crna karijera i bilo šta drugo. Drugi dan, kada sam došao, doktorka Vesna me je pitala hoćete da vidite bebu i to me je slomilo. Kada sam je video kako se muči, tako sam se isplakao. Bukvalno sam ridao, a onda sam prelemio i odlučio da moramo da se borimo".
On i njegova supruga bili su odlučni da se bore:
"Rekao sam Maji, da ćemo se boriti i svakoga dana ići kod nje. Ja sam joj masirao stopala po pola sata, pevali smo joj pesmu Miladina Šobića „Čempres za vinograde“, koju smo pevali dok je Maja bila trudna. Govorili smo joj stalno da će biti dobro. Imao sam period kada sam se molio po dva-tri sata. Onda sam noću pomoću vizuaolizacije zamišljao kako je ona vesela devojčica. Sedmi dan mi dolazimo tamo, sutradan trebaju da je skidaju sa aparata i da joj rade ultrazvuk glave. Sutra je dan, kada će ti reći možda život ti je upropašten ili imaćeš zdravo dete".
To je bila najteža noć u Nenadovom životu:
"Nijedna noć mi nije trajala kao ta. Dolazimo ujutru, tu su jedna vrata i dugačak hodnik, a sa jedne strane su sobe gde su inkubatori, a sa druge strane su sobe od doktora. Kako su se ta jedna vrata otvorila, sećam se da sam tada prestao da dišem, jer nam tog trenutka saopštavaju vest. Doktorka Vesna prolazi iz jedne sobe ulazi u drugu, ja sam u tom trenutku ostao bez vazduha, ceo moj život je stao i bio mi pred očima. Ona se na trenutak vraća, gleda u mom pravcu i pokaže palac na gore. Uradili su joj skener mozga nije imala nikakva oštećenja, doktori nisu mogli da veruju. Pošto nisu bili sigurni da je tako nešto moguće, rekli su nam da moraju ponovo da je uspavaju da bi joj uradili CT skener, jer nisu bili sigurni. Nikakva oštećenja nije imala. Mislim da nas je čula tih deset dana dok je bila na tim lekovima. Ona je danas napredna devojčica, svira violinu, imala je koncerte, trenira džudo, prelepo slika".
U emisiji „Preživeli“ na televiziji K1 Nenad otkriva da je u jednom periodu, šest meseci nakon Tesinog rođenja, upoznao čoveka kome je dete umrlo i tu počinje njegova borba sa anksioznosti.
"U tih šest meseci upoznajem čoveka kome je dete umrlo. Tada sam pomislio, meni to da se dogodi ja bih se ubio. I od tada kreće moja najteža bitka u životu sa anksioznosti i period kada sam razmišljao da se ubijem. Sve je savršeno, dvoje dece, tada se i Vlada rodio, prelepa kuća, putovanja non stop, a meni od tog trenutka počinje pakao. Što se više borim sa time, meni te crne misli sve više dolaze. Dođem kući sa treninga, uđem u sobu, poljubim je u čelo i gledam joj u otvorene oči, a meni slika kao da je ljubim u kovčegu na sahrani i nastaje panika. Nemam načina da se borim sa time. Posle godinu i po dana, osetio sam malo olakšanje i počeo sam da pričam sa ljudima. Tada sam shvatio, da sam to trebao odmah da uradim. Na kraju svega toga sam došao do zaključaka, da je smisao života, duhovni rast kroz ljubav, empatiju i davanje sebe drugima", zaključio je Nenad Pagonis.
