Šta treba jesti posle u trećem dobu kako bi se sprečila pojava hroničnih bolesti, savetuje Džozef Gonzales, dijetolog poznate američke klinike Mejo.
Zeleno lisnato povrće sprečava infarkt
Studija u Danskoj je pratila navike u ishrani 50.000 osoba tokom 23 godine. Utvrđeno je da oni koji su jeli zeleno lisnato povrće imaju 12 do 26 odsto manji rizik za oboljenja srca, pa i infarkt. I crna čokolada isto deluje, jer je bogata magnezijumom koji reguliše krvni pritisak. U 100 g crne čokolade ima 327 mg ovog minerala, što je preporučena dnevna količina za žene preko 50 godina, dok muškarci treba da unesu 420 mg.
Shutterstock
Bobičasto voće protiv demencije
Preporučuje se posle 50. godine, jer je bogato vlaknima, vitaminom C i antioksidantima. Zbog toga štiti od bolesti, poput dijabetesa, srčanih oboljenja i raka. Muškarci posle 50. godine treba da jedu 30 grama dnevno, a žene u tom dobu 20 grama. Bobičasto voće štiti i mozak od starenja, odnosno čuva pamćenje. Ališa Arbadž, profesor medicine na američkom univerzitetu „Džon Hopkins“, kaže da divlje borovnice imaju tri puta više antioksidanata od onih proizvedenih.
Shutterstock
Pasulj snižava holesterol
Omiljeno povrće u Srba bogato je vlaknima i proteinima, a ima malo kalorija. Sadrži i veliku količinu gvožđa, kalijuma, magnezijuma. Ukoliko osoba pojede 3/4 šolje pasulja dnevno može da snizi nivo holesterola u krvi oko 5 odsto. Pasulj pomaže i u regulisanju nivoa šećera u krvi kod osoba koje boluju od dijabetesa.
Shutterstock
Mleko i skuša štite od osteoporoze
Neka istraživanja pokazuju da se posle 30. godine svake decenije gubi 3-8 odsto mišićne mase. Za nju su neophodni proteini kojih ima u velikoj količini u mleku. Kalcijum je važan za zdravlje kostiju i zuba, a u 240 ml mleka sa malo masnoće ima 300 mg, u 90 g sardina ima 325 mg kalcijuma, dok jedna pomorandža sadrži 55 mg. U skuši i tunjevini se nalazi D-vitamin koji pomaže organizmu da veže kalcijum neophodan za jake kosti.
Belo meso i džigerica za imunitet
Teleća džigerica je bogata vitaminom B6 koji ima ključnu ulogu u jačanju imuniteta. Ima ga u velikoj količini i u tunjevini, lososu, pilećem belom mesu, krompiru, banani, koštunjavom voću. Muškarci koji imaju više od 50 godina treba dnevno da unesu 1,7 mg, a žene 1,5 mg vitamina B6.
Shutterstock
Orasi za pravilan rad mozga
Koštunjavo voće je odličan izvor zdravih masnih kiselina koje su neophodne za pravilan rad mozga. Studija urađena 2021. godine na Univerzitetu Mičigen pokazala je da jedan hotdog skraćuje život za 36 minuta, dok ga jedna šaka koštunjavog voća produžava 26 minuta.
