Sveta Petka je izuzetno poštovana svetiteljka, koju Srpska pravoslavna crkva slavi na dan 27. oktobra. Mnogi se pitaju da li na dan kada vernici obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve treba postiti.
Crkveni kalendar propisuje da se na ovaj dan mrsi, ali u nekim delovima Srbije se uvrežio običaj da samo žene poste i to šest dana uoči Svete Petke. Zatim, sedmi dan, na praznik velike svetiteljke, i one mrse.
Postoje porodice koje se tradicionalno drže iste trpeze godinama, ne mareći za verske običaje, ali pravila kažu da postoje mrsne i posne slave.
Slavska trpeza je obavezno posna u vreme četiri velika posta: božićnog, vaskršnjeg, petrovskog i gospojinskog. Isto tako, i kada nije vreme posta, a slava pada u sredu ili petak, trpeza mora da bude posna.
Prema verovanju, na ovaj dan žene ne mese hleb, ali pripremaju ručak na uobičajen način. Noć uoči praznika se čitava porodica moli za pomoć svetiteljki, a na praznik žene ne peru veš i ne bave se ručnim radovima.
Jedno verovanje se posebno odnosi na vodu koja se naziva adžijazma i smatra se lekovitom. U Beogradu se njen izvor nalazi u Kapeli Svete Petke, u Donjem gradu na Beogradskoj tvrđavi.
Ova se voda poštuje od davnina, a predanje kaže da je nju pronašao jedan vitez i da se njome izlečila kraljeva kći. Po njoj je nazvana i crkva Ružica koja je podignuta uz izvor.
Veruje se da lekovita voda izvire i na izvoru Svete Petke u naselju Železnik, nedaleko od Beograda, u manastiru Rakovica kod Beograda, kao i u mestu Izvor kod Paraćina.
Vodom adžijazmom se smatra osvećena bogojavljenska vodica, ona nad kojom je na samom kraju nekrštenih dana obaveljno osvećenje. U narodu se veruje da osvećenu bogojavljensku vodicu treba čuvati cele godine i pomalo koristiti kad zabole oči, uši ili zubi.
