Kako se žena odnosi prema sopstvenoj torbi, dosta govori o njenoj ličnosti. Pa tako, one dame koje pri ulasku u restoran ili kafić, traže dodatnu stolicu na koju će "posaditi" svoj dodatak, zapravo se sa dosta pažnje i nežnosti odnose svom unutrašnjem svetu i ne puštaju nikoga unutra.
One koje vole da stave torbu na sto (u situaciji kada su kafiću ili restoranu), čini se da traže više prostora i pažnje od drugih ljudi.
Vlasnice svetlih i torbi upadljivih boja zapravo zahtevaju pažnju. Njihova poruka jačem polu je sledeća:
"Pogledajte me. Momci, ovde sam. Obratite pažnju na mene!"
Žene koje bukvalno "bace" torbu na pod obično imaju nizak nivo samopouzdanja i veoma malo poštuju sebe. Žive sa stavom da nisu značajne u životima drugih, da je njihovo prisustvo nebitno, po principu "Ja sam poslednja rupa na svirali".
Pripadnice nežnijeg pola koje, pre nego što sednu, stave torbu na stolicu, a same sede na ivici iste, pridaju veći značaj svojoj unutrašnjosti, nego spoljašnjem izgledu. Često izgledaju potpuno neuredno. Ovde je reč o vrsti žena kojima je stalo do toga kakve su osobe unutra, a ne koliko novca zarađuju ili koje boje su im oči.
